U organizaciji NALED-a i StarTech-a, danas je u Ložionici održana promocija trećeg izdanja Sive knjige inovacija.
Na panel posvećenom digitalizaciji zdravstva i upotrebi podataka, sa posebnim osvrtom na izazove i prilike koje donosi ubrzan razvoj tehnologije u medicini, učestvovali su Vukašin Radulović, predsednik Saveza za zdravstvo NALED-a, i Ivana Stašević Karličić iz Ministarstva zdravlja, dok je diskusiju moderirala Jelena Bojović, direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji.
Razgovor je otvorio pitanje pozicije Srbije na globalnoj mapi zdravstvenih inovacija, u trenutku kada digitalizacija i biotehnologija postaju standard u savremenoj medicini. Istaknuto je da je Srbija u prethodnim godinama napravila značajne pomake kroz uvođenje e-Recepta, digitalizaciju zdravstvenih kartona, e-Laboratorije i e-Bolovanja, ali da ključni izazov ostaje efikasnije korišćenje podataka i razvoj personalizovane medicine.
Radulović je naglasio da inovacije u zdravstvu ne podrazumevaju samo uvođenje novih tehnologija, već i promenu načina na koji se podaci prikupljaju, razmenjuju i koriste u cilju unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite.
Poseban segment diskusije bio je posvećen telemedicini, koja se u Srbiji već primenjuje kroz pilot projekte. Učesnici su ocenili da ona ima veliki potencijal za unapređenje dostupnosti zdravstvenih usluga, naročito u ruralnim sredinama, ali da je za njenu širu primenu neophodno dodatno unapređenje regulatornog i organizacionog okvira.
Panelisti su istakli i da podaci predstavljaju jedan od najvažnijih resursa savremenog zdravstva. Globalne analize pokazuju da korišćenje Big Data u zdravstvu može smanjiti troškove lečenja za čak 12% do 20%, dok veštačka inteligencija, trenirana na kvalitetnim podacima, može otkriti rane znake bolesti godinama pre tradicionalnih metoda. Da bi se iskoristio njihov pun potencijal, neophodna je razvijena infrastruktura i jasna pravila upravljanja.
Prethodno izdanje Sive knjige inovacija sadržalo je 45 preporuka za unapređenje uslova poslovanja inovativnih i visokotehnoloških kompanija, raspoređenih u ključne oblasti poput saradnje nauke i privrede, finansija, poreskog sistema, infrastrukture i – posebno značajno – upotrebe podataka . Među važnim temama našle su se i regulacija veštačke inteligencije, olakšavanje istraživanja i razvoj, kao i unapređenje upravljanja podacima.
Novo, treće izdanje, nadovezuje se na ove preporuke i dodatno ih razvija, sa ciljem bržeg razvoja startap ekosistema i tehnološke privrede u Srbiji, o čemu svedoči i najava da donosi nove smernice za unapređenje inovacionog okruženja i uklanjanje administrativnih prepreka.
Zaključeno je da Srbija ima dobru osnovu za dalji razvoj digitalnog zdravstva, ali da je za punu primenu inovacija neophodno nastaviti sa unapređenjem regulative, jačanjem infrastrukture i podsticanjem saradnje između javnog i privatnog sektora.
*Fotografije preuzete sa sajta: naled.rs