Društvo za informatiku Srbije i Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo u okviru Privredne komore Srbije organizovali skup na kome je Vukašin Radulović iz Helianta imao izlaganje „Zdravstveni informacioni sistem kao podrška za uvođenje novih modela funkcionisanja”.
Radulović je rekao da se informacioni sistemi dostigli takav nivo da se podaci iz njih mogu koristiti za različite namene, uključujući najkompleksnije medicinske i finansijske analize.
Podaci koji se dobijaju uz pomoć informacionih sistema u medicini (kao što su Heliantovi programi Health, Moneo ili Infolab LIS) ne služe više, istakao je Radulović, samo pukom evidentiranju protoka pacijenata i terapija koje su dobili.
„Sve se više shvata da podaci koje informacioni sistemi nude mogu biti moćan alat koji može poslužiti za različite analize stručnjaka”, rekao je Vukašin Radulović, koji je naglasio da se svaki segment zdravstva može pokriti informacionim sistemima. Bez obzira što se bave različitim aspektima poslovanja, oni mogu da se povežu i razmenjuju podatke.
„Snaga jednog tako integrisanog sistema je upravo u tome što se podaci razmenjuju i ukrštaju, što će ekspertima koristiti za različite vrste analiza”, ukazuje Radulović.
Povećanjem obima posla, povećavao se i broj različitih evidencija koje se vode u zdravstvu.
„Gomilanje podataka ne znači ništa, ali dovođenje tih podataka u neku vezu nam daje znanje o određenoj pojavi. U zdravstvu se podaci o jednom pacijentu unose na više mesta – kod lekara različitih specijalnosti, u laboratoriji itd. – svi ti podaci treba da budu objedinjeni kako bi lekarima prilikom dijagnosticiranja i određivanja terapije pomoglo da uoče ono što je najrelevantnije. Tu softveri i te kako mogu da pomognu”, ukazao je Radulović.
On je podsetio da su informacioni sistemi – koji su sada postali standard i deo svakodnevnog života – do pre samo 15-20 godina doživljavani kao strano telo. Bilo je potrebno vreme da se poverenje uspostavi. Ali tako je uvek sa bilo kojom novom tehnologijom.
Radulović je posebno istakao da je i bezbednost informacionih sistema danas na najvišem mogućem nivou. Ti podaci su sigurni i njima može da pristupi samo onaj ko je za to ovlašćen – uvek se tačno zna ko je podacima pristupio i po čijem odobrenju.
Pored Radulovića, na skupu u Privrednoj komori Srbije o primeni mašinskog učenja u podršci procesu odlučivanja govorio je Filip Jekić, vođa tima za mašinsko učenje u ASW inženjering d.o.o. i saradnik u nastavi na Matematičkom fakultetu u Beogradu, kao i Saša Popović osnivač „Vega IT“, čije je izlaganje imalo naziv „Heartcount” od ideje do plasiranja proizvoda na globalno tržište”.
Konferenciju su vodili Jelena Jovanović, ispred Privredne komore, i Nikola Marković, ispred Društva za informatiku Srbije.