Najveća regionalna konferencija na temu zdravlja i zdravog života „Health Up“ održana je 23. i 24. aprila u hotelu „Mona Plaza“ na Zlatiboru. Na jednom od današnjih panela učestvovao je i Vukašin Radulović, partner u kompanijama „Heliant“ i „Infolab“.
„Health Up“ konferencija okupila je istraživače, lekare, naučnike, lidere, pojedince i institucije – sve koji su zainteresovani za sadašnjost i budućnost zdravstva u celini. Preko 300 gostiju i 40 vrhunskih stručnjaka panelista učestvovalo je na ovom dvodnevnom događaju i dalo jasne odgovore na 6 izuzetno aktuelnih i važnih tema u oblasti medicine.
Konferenciju je zvanično otvorila prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Uvodno predavanje održao je Fabio Skano, direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Srbiju.
Poslednji panel bavio se pitanjem budućnosti zdravstvenog sistema i upotrebe savremenih tehnologija u medicini. Na temu „Lečenje za 21. vek – telemedicina i upotreba veštačke inteligencije“ govorili su Vukašin Radulović, suosnivač kompanija Infolab i Heliant, Marko Topalović, generalni direktor i osnivač ArtiQ, Jelena Bojović, direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, Marko Trikić, rukovodilac grupe za sistemsko održavanje u RFZO i Isidora Smigić, menadžerka za regulatornu reformu u oblasti zdravstva u NALED-u. Kvalitetnu i dinamičnu diskusiju moderirala je Danijela Davidov Kesar, novinarka lista „Politika“, specijalizovana za oblast zdravlja.
Borba za podatke prisutna je globalno, i zbog toga moramo da naučimo kako možemo dodatno da ih koristimo. „Da bismo ispratili medicinu koja brzo napreduje, moramo da podignemo dostupnost podataka na viši nivo. Bitno je da se naši podaci nađu u međunarodnim mrežama“, navodi Radulović.
„Podatak koji nije struktuiran, nije nekoristan i nije neupotrebljiv, ali je toliko puta manje upotrebljiv da je potpuno jasno šta je nama cilj. A to je ukrštanje struktuiranih podataka i što veća količina znanja. Podaci se često porede i kaže se da su zlato 21. veka, ali se mi prema njima ne smemo odnositi kao prema zlatu, što se kaže zaključamo ih i ne damo nikom. Jer za razliku od drugih resursa, kao na primer voda koju popijete i više je nema, sa podacima nije tako. Podatke što više koristimo, što više ukrštamo, što više heterogeno primenjujemo, to su kvalitetniji, bolji, upotrebljivi i to je ono na čemu mi moramo zajedno raditi. Međutim, naš narod je skeptičan kada treba da podeli svoje zdravstvene podatke“, ističe Vukašin Radulović.
Panelisti su se složili da veštačka inteligencija ne može da zameni lekare, već je tu da im pomogne u radu. Bez lekara nije moguće razviti AI modele, navela je Jelena Bojović, direktorka C4IR. Radulović je dodao da veštačka inteligencija neće zameniti lekare, ali smatra da će „brzo lekari koji koriste veštačku inteligenciju zameniti one koji je ne koriste“.
Istraživanje NALED-a pokazuje da lekari pozdravljaju proces digitalizacije medicine, koji takođe podržava i narod. Većina anketiranih građana smatra da je dobro nastaviti dalju digitalizaciju.
Kako bismo išli u korak sa dobrim praksama upotrebe telemedicine i AI u zdravstvu, moramo stvarati nove klase stručnjaka, koji će izbrisati jaz između informacionih tehnologija i medicine. To već uveliko postoji na zapadu. Da bismo se približili tom modelu, Heliant zapošljava lekare i biohemičare koji sarađuju sa programerima u cilju postizanja optimalnog korisničkog iskustva.
Panel možete pogledati na zvaničnom Youtube kanalu Blic-a.