fotografija: Blic
Vukašin Radulović, partner u kompaniji „Heliant“, učestvovao je danas na konferenciji Healthpharm 2024 SEE Forum & Fair. Ovaj trodnevni događaj okupio je zainteresovane strane u oblasti medicine i farmacije na prostoru Zapadnog Balkana, sa fokusom na poslovna i pravna pitanja.
Organizator događaja, HARMONIUS, je nezavisna organizacija, udruženje naučnika i istraživača u oblasti pravnih studija. Osnivači su Beogradskog Centra za medicinsko i farmaceutsko pravo čiji je cilj promocija i unapređenje ove grane prava u Jugoistočnoj Evropi.
Danas i sutra skup se održava u Privrednoj komori Srbije, dok se treći dan seli u prostorije Pravnog fakulteta.
Čast da održe uvodnu reč imali su Slavica Milutinović, direktor Farmaceutske komore Srbije, Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije, Smilja Obradović, direktor Direktorata za pravne poslove Privredne komore Srbije, dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova „Inovia“ i prof. dr Nenad Tešić, predsednik udruženja HARMONIUS.
Današnji panel pod nazivom „E-zdravstvo i e-farmacija na Zapadnom Balkanu: Kako da koristimo veštačku inteligenciju za opšte dobro?“, otvorila je Jelena Bojović, direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji. Moderator panela bio je Srđan Jovanović, potpredsednik za ljudske resurse u kompaniji HTEC Group i tehnički direktor Humedsa. Panelisti su Vukašin Radulović, predsednik Saveza za zdravstvo – NALED i suosnivač kompanija „Infolab“ i „Heliant“, Jelena Đerisilo, regionalni menadžer prodaje za Cloud & Cognitive softver „IBM“ u Srbiji, Milan Gospić, generalni direktor „Microsoft“-a u Srbiji, Bojan Kisić, savetnik upravnog odbora u „Nites Group“-i, i Bogdan Gecić, osnivač i partner advokatske kancelarije „Gecić Law“.
Radulović je istakao da su skupovi poput ovog, u čijoj organizaciji učestvuje Pravni fakultet, veoma važni, jer je usklađivanje regulative u skladu sa mogućnostima tehnologije od izuzetnog značaja za društvo.
Kako smatra Radulović, veštačka inteligencija će biti game-changer u mnogim oblastima, pa tako i u medicini. Kao veliki izazov za softverske kompanije poput Helianta, koje sarađuju sa medicinskom i farmaceutskom industrijom, Radulović navodi pitanje kako da se podaci prepoznaju u šemama odlučivanja veštačke inteligencije. Bitno je da veštačka inteligencija bude prilagođena nama, tako da se velike količine struktuiranih podataka sa naših prostora skladište u svetskim bazama podataka, na osnovu kojih se dalje donose odluke.
Kao odgovor na pitanje da li će AI zameniti ljude, Vukašin Radulović navodi da će lekari koji koriste AI zameniti one koji je ne koriste. Statistika pokazuje da se medicinsko znanje duplira svaka 72 dana, što predstavlja ogromnu količinu podataka koje čovek praktično ne može obraditi bez upotrebe AI.
Mnoge primere primene veštačke inteligencije koje vidimo u svetu, možemo primeniti i kod nas, smatra Radulović. Istakao je da su porodilišta u Beogradu potpuno informatizovana, kao i Institut za neonatologiju, koji razmenjuje podatke kao što se to radi u svetu, u potpunosti u skladu sa zakonskom regulativom. Ovaj primer nam govori da imamo odgovarajuću osnovu za primenu svetskih projekata kod nas, gde značajnu ulogu igraju velike kompanije, navodi predstavnik Helianta.
Jedan od primera upotrebe AI kod nas je projekat koji je Heliant realizovao u saradnji sa C4IR i Institutom za veštačku inteligenciju u Srbiji. Napravili smo modele za otkrivanje retkih bolesti, koji imaju potencijal za dalji razvoj. U centru ovog projekta nalazi se Klinički centar Srbije, a razvoj je rađen konkretno na primeru Fabrijeve bolesti. Ideja je da se uz pomoć AI identifikuju pacijenti koji imaju veću verovatnoću da obole od ove bolesti.
Postoje i određena ograničenja u pogledu primene AI, ističe Radulović. Za početak trebalo bi menjati mentalitet društva, i ugledati se na zemlje koje prednjače u ovoj oblasti, poput SAD. Drugi problem je nedostatak kapaciteta za skladištenje podataka koji zauzimaju ogroman prostor, kao što je slučaj sa ljudskim genomima. Takođe, tu su i izazovi u pravnom domenu, koje ćemo lakše prevazići ako se ugledamo na razvijene zemlje.
Preslikavanje svetskih praksi primene AI svakako je od velike koristi, ali ne treba da zanemarimo ni razvoj domaćih, zaključuje Vukašin Radulović, predsednik Saveza za zdravstvo – NALED i partner u kompanijama „Infolab“ i „Heliant“.