Poslednja i najveća Serbia Business Run trka u ovoj godini održana je juče, 21. septembra. Preko 7.500 učesnika iz 346 kompanija napunilo je stazu na Adi Ciganliji, ali uprkos tolikom broju trkača uspeli smo timski da budemo u prvoj trećini na listi rezultata.
Najavljene vremenske nepogode i pljusak koji nas je zadesio kada smo krenuli na trku nije naveo nijednog člana tima da odustane. Naprotiv, želja da učestvujemo i izdominiramo na terenu bila je još jača.
Broj 13 doneo nam je sreću, jer je upravo toliko Heliantovaca istrčalo svih 5km i doprinelo da Heliant zauzme sasvim pristojno 104. mesto od ukupno 346 kompanija koje su učestvovale. Za ovaj rezultat najzaslužniji je muški deo ekipe, koji je ovoga puta bio brojniji.
Najbolji od najboljih bio je Nikola Joksimović, koji je postigao zavidno prolazno vreme – 22 minuta i 13 sekundi, ali se skromno sakrio iza imena kolege Milana Simonovića. Naime, došlo je do izvesnog propusta, te Nikola nije imao svoj broj, zbog čega mu je kolega Milan izašao u susret i pozajmio svoj. Uz sve to, Nikola je dobio nadimak Milanče, kako su ga kolege zvale tokom čitave trke. Zbog čitave zbrke vreme Milana Simonovića nije zabeleženo, ali po subjektivnoj proceni iznosi oko 30 minuta.
Ubrzo za Nikolom (Milančetom), kroz cilj su prošli i Nemanja Gružanić (25:21) i Boban Mladenović (26:07), koji su upotpunili našu najbolju trojku na ovoj trci. Sjajne rezultate postigli su i Bojan Beuković sa prolaznim vremenom 28:03 i Jovan Đurđević (32:13), zatim Nemanja Vuletić sa okruglim vremenom 35:00, a samo pola minuta nakon njega i Stevan Tončić (35:29). Marko Adam i dalje ostaje dosledan svom tempu, i kao kapiten ne želi da pravi konkurenciju svom timu, pa dostojanstveno porlazi kroz cilj za 46:49.
Četiri dame su takođe bile istrajne na putu do cilja. Najbrža je bila Milena Stanojević koja je postigla odlično vreme od 35 minuta i 29 sekundi, dok su Dušica Cakić i Ana Stefanović rame uz rame protrčale kroz cilj nakon punih 40 minuta. Isidora Adam verno je pratila korak kapitena, pa trku završavaju istovremeno.
Na drugoj polovini staze trkači su na trenutak usporili i zastali kako bi slikali dugu, koja nas je sve ozarila i doprinela da dodatno uživamo u trci.
Svi smo imali veliku motivaciju da oborimo lične rekorde, u čemu smo i uspeli, zbog čega smo najviše ponosni. Ovoga puta nedostajali su nam navijači, ali iako nisu bili uz nas na terenu, bodrili su nas na daljinu i bili uz nas svim srcem. Nakon trke usledila je žurka i koncert Marka Luisa, a mi smo naravno imali energije i za đuskanje.
Trka na Adi Ciganliji bila je četvrta i ujedno poslednja u nizu u ovoj godini, tako da nam sledi zasluženi predah do iduće godine. Ipak, trudićemo se da održavamo kondiciju i budemo još bolji i brojniji na narednim trkama.