Na devetoj BIZIT konferenciji RE:Start 23, uglednom regionalnom poslovno-informatičkom skupu, koji je u prethodna dva dana održan u beogradskom hotelu Crown Plazza, govorio je i predstavnik kompanije „Heliant“, Vukašin Radulović.
On je učestvovao na panelu „Tehnologija kao lek, ali ne bez recepata“, pored Ane Govedarice iz kompanije „Roche Srbija“ i Jovane Baćanović iz kompanije „East Diagnostics“.
Moderator Uroš Bogdanović je predstavio „Heliant“ kao „kompaniju koja je sinonim za softverska rešenja u zdravstvu“, i pitao koliko je teško napraviti neko softversko rešenje za tako komplikovan zdravstveni sistem i koliko je teško naučiti one koji treba da ga koriste?
„Nije lako primeniti softvere u bilo kojoj industriji, kao što nije lako proći taj put digitalne transformacije kojim mi prolazimo poslednjih 20 godina. Kada smo krenuli ovim putem, imam utisak da je većina predstavnika zdravstvenih ustanova, lekara, farmaceuta doživljavala informatiku kao neko čudo koje će brzo proći, ali to zbližavanje medicine i IT poslednjih godina ide eksponencijalno.
Od skepse da će informatika doći i proći, došli smo do toga da mi danas pričamo o digitalizaciji svega – digitalnoj transformaciji zdravstvenih ustanova, procesa lečenja i tehnoloških metoda koje ne bi bile moguće da nije kombinacije naše dve struke.
Nije lako naviknuti se ni na jednu novu tehnologiju, potrebno je da prođe vreme. Ne možemo očekivati ni od zdravstvenih profesionalaca da lako menjaju svoje rutine. Ali činjenica je da se vreme menja i da medicina autoriteta sada prelazi u medicinu podataka i na tome zajedno moramo raditi“, rekao je predstavnik kompanije „Heliant“.
Radulović je podsetio da samo jedan sekvencirani genom ima terabajte i terabajte podataka, te da danas data science, nešto što povezuje elektrotehnički i sve softverske fakultete sa medicinskim i farmaceutskim fakultetom.
„To je nešto na čemu se sada radi i na čemu će se u budućnosti raditi“, istakao je Radulović.
Bogdanović je podsetio da su neki od velikih koraka u medicini napravljeni posle Drugog svetskog rata ili tokom pandemije korona virusa, pa ga je zanimalo šta je sledeći korak koji bi kompaniju „Heliant“ naveo da napravio još nešto novo i epohalno?
Vukašin Radulović kaže da je „taj veliki korak, u stvari, zbir malih koraka koje mi svaki dan prelazimo“.
„Mi guramo ka medicini pravih podataka, podataka u realnom vremenu, onome što zovu real world evidence. Ključni globalni događaji, kao što je, nažalost, bila pandemija, koja je donela mnogo zla, pokrenuli su neke procese.
Za mene je pandemija počela tako što me je direktor Infektivne klinike zvao u 5 i 15 ujutro i pitao da li se sećam našeg razgovora o tome da možemo elektronski razmenjivati podatke iz mikrobiologije između klinika ka Infektivnoj klinici. Kako to možemo da uradimo?, pitao je.
U 5 i 15 popodne tog dana Infektivna klinika je počela to da radi. Zašto to nismo uradili u prethodnih šest meseci? Razloga je puno, svi su pogrešni. Ali smo tada uspeli da za 12 sati to uradimo i poguramo celu stvar“, ispričao je Vukašin Radulović.
On je ukazao da se danas u Srbiji rade neke neverovatne stvari, i to na evropskom nivou, da se dobija pristup evropskim fondovima zahvaljujući tome što su naše bolnice i struka pokazale šta sve mogu da urade.
Kompanija „Heliant“, kaže Radulović, je sa kompanijom „Roche“ radila nekoliko projekata, registara koji su ocenjeni najvišim ocenama i spojeni sa evropskim registrima bolesti, čineći podatke struktuiranim, boljim, pametnijim.
Tokom rada na projektu telemedicine, naglasio je on, bilo je veoma važno proći put legislative zato što sve mora da bude utemeljeno u zakonima, da bezbednost podataka bude na najvišem nivou.
„Kada predložite neku novu metodu lečenja, recimo telemedicinom, očekivali biste otpor struke koja hoće da tradicionalnim metodama leči ljude. Ovde se, međutim, pokazalo upravo suprotno. Najveći izazovi su bili pravni aspekti, tehnološki na drugom mestu, dok su lekari pohrlili i rekli – OK, pa ovo je super način da se u oblastima kao što je, recimo, hematologija ili gastroenterologija, rade telemedicinski pregledi.
Kompanija „Heliant „sada, ističe Radulović, radi na projektima koji imaju ne samo medicinski i tehnološki značaj, već i ekološki pošto se bavi preračunavanjem carbon footprint-a.
„Ima još mnogo ljudi koji nisu svesni koliko se naprednih stvari radi. Sinergetski moramo pokrenuti te stvari i pokazati da već sada postoje svesne kompanije, kao što je naša, koje na tome uveliko rade i postižu zaista odlične rezultate“, podseća predstavnik kompanije „Heliant“.
Ova kompanija i praktično radi na sinergiji dve struke – u poslednjoj godini zaposlila je četvoro lekara, dvoje biohemičara, kaže Radulović, ističući koliko „ajtijevcima“ u kompaniji „Heliant“ znači podrška „belog tima“, kako ga zovu, i koliko je ona neizostavna i nezamenljiva.
„Gotovo da ne postoji neki novi proces u kompaniji „Heliant“ da neko iz tog tima nije uključen. Tako da to predstavlja promenu svesti i kod nas“, kaže Radulović.
On je s ponosom istakao i da 45 odsto zaposlenih u kompaniji „Heliant“ čine dame, što je u svetu IT kompanija dosta visok procenat. Ispričao je i da učestvuju kao kompanija i u projektu „Dan devojčica u IT“.
„Devojčice su možda očekivale neke mračne tipove koji rade u nekim podrumima na mašinskom jeziku, sa debelim naočarima, ali su zatekle jednu opuštenu, zdravu atmosferu. Nisu očekivale ni da IT nije samo programiranje, nego da je i mnogo više od toga – nauka o podacima“.
Radulović je još jednom naglasio da je pitanje bezbednosti podataka u zdravstvu kompleksnije nego u bilo kom drugom sektoru. Kaže da sada svi izabrani lekari u javnom zdravstvu mogu da pristupe podacima svojih pacijenata bilo gde da su lečeni na sekundarnom ili tercijalnom nivou. Kada bi zakonodavstvo omogućilo da privatni sektor može da ima svoje izabrane lekare – oni bi istog časa mogli da pristupe tom sistemu, poručuje Vukašin Radulović iz kompanije „Heliant“.