Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, propisuje da najkasnije do 1. januara 2020. godine privatna praksa i zdravstvene ustanove moraju da usklade pravne akte, organizaciju i rad sa Zakonom, što podrazumeva i obavezno vođenje medicinske dokumentacije u elektronskoj formi.

 

Pored toga, u članu 45, Zakon nalaže da zdravstvene ustanove i privatna praksa uspostave informacioni sistem, čiji je razvoj, kako se dalje objašnjava, osnov za uvođenje elektronskog medicinskog dosijea.

 

Adekvatan informacioni sistem

Informacioni sistem, kako se kaže u Zakonu, mora da predstavlja „sveobuhvatni skup tehnološke infrastrukture (mrežne, softverske i hardverske komponente), organizacije, ljudi i postupaka za prikupljanje, smeštanje, obradu, čuvanje, prenos, prikazivanje i korišćenje podataka i informacija“.

Zakon u članu 45 precizira da adekvatan informacioni sistem mora da:

– poseduje funkcionalnost, kapacitete i performanse koji omogućavaju pružanje odgovarajuće podrške poslovnim procesima,

– obezbeđuje blagovremene i tačne informacije od značaja za donošenje odluka i efikasno obavljanje aktivnosti;

– bude projektovan tako da sa odgovarajućim kontrolama za validaciju podataka na ulazu, u toku procesa obrade i na izlazu iz tog sistema, može da uoči pojave netačnosti i nekonzistentnosti u podacima i informacijama…

 

Elektronski medicinski dosije

Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva definiše „elektronski medicinski dosije“ (član 46), kao „izvod podataka iz osnovne medicinske dokumentacije koja se vodi u elektronskoj formi o jednom pacijentu“.

Taj dosije, prema ovom Zakonu, objedinjuje sve zdravstvene podatke koji su od značaja za dugoročno zdravstveno stanje pacijenta, „a koji bi po potrebi bili dostupni u budućem pružanju zdravstvene zaštite, kako bi pacijent imao veće šanse za uspeh prilikom lečenja“.

Određuje se i ko, kada i zbog čega ima prava pristupa podacima iz elektronskog dosijea pacijenta (član 47).

 

Vođenje dokumentacije u prelaznom periodu

Zakon predviđa i način i postupak vođenja, raspolaganja i rokove čuvanja zdravstvene dokumentacije i evidencije u članovima od 37 do 41.

Predviđeno je da tokom prelaznog perioda potrebnog za usklađivanje sa ovim zakonom „vođenje zdravstvene dokumentacije i evidencija može da se vrši u pismenom ili u elektronskom obliku“.

 

Bezbednost podataka

Zakon u članu 51 kaže da su zdravstvene ustanove i privatna praksa dužni su da uspostave i održavaju sistem bezbednosti koji obuhvata mere za obezbeđenje sigurnosti podataka koje one poseduju i u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama, kao i sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Predviđen je i niz kaznenih odredbi zbog kršenja ovog Zakona (članovi 53-57).