POTPIS ZA FOTO: Dr Igor Končar (lična arhiva)
Naš poznati vaskularni hirurg, docent dr Igor Končar, za HELIANT govori o prednostima korišćenja veštačke inteligencije u zdravstvu, koja će pomoći lekarima da pacijente leče personalizovanom medicinom. On je jedan od pokretača vaskularnog registra SerbVasc, koji može pomoći u unapređenju lečenja opakih bolesti, kao što je aneurizma abdominalne aorte.
Poznati vaskularni hirurg, dr Igor Končar, docent je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i predsedavajući Evropske asocijacije za vaskularnu hirurgiju.
Na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije izvodi otvorene i endovaskularne procedure. Bavi se oboljenjima aorte, karotidnih arterija i vena donjih ekstremiteta, a uža oblast interesovanja su mu minimalno invazivne procedure na grudnoj i trbušnoj aorti.
Dr Končar, koji se u nekoliko navrata usavršavao u Španiji i Italiji, veoma je zainteresovan za interdisciplinarna istraživanja i projekte koji, pored medicine, obuhvataju i biomehaniku i genetiku.
Sa njim smo razgovarali o registru za vaskularnu hirurgiju i ulozi koju digitalna rešenja imaju u ovoj grani medicine.
HELIANT: Možete li nam, kao jedan od pokretača vaskularnog registra SerbVasc, reći nešto više o tom projektu?
Dr Igor Končar: SerbVasc je nastavak velikog evropskog registra koji se zove Vascunet. Njega su pre 20 godina formirali švedski vaskularni hirurzi, posle čega se proširio na druge zemlje. Danas obuhvata sve zemlje Evropske unije, Australiju, Novi Zeland, i Srbiju, kao jedinu evropsku zemlju van EU. Vascunet sarađuje i sa američkom asocijacijom registara.
SerbVasc praktično predstavlja našu ispostavu Vascunet registra. SerbVasc nije nacionalni registar, ali obuhvata sve bolnice koje su zainteresovane da u tome učestvuju. SerbVasc je 2020. godine pokrenuo profesor Davidović zajedno sa mnom.
U projektu učestvuju, pored Kliničkog centra Srbije i Instituta za vaskularne bolesti „Dedinje“, Vaskularna klinika Vojnomedicinske akademije, Vaskularna hirurgija Kliničkog centra Kragujevac, Niš, Vaskularna hirurgija užičke bolnice, subotičke bolnice, Bežanijske kose, Zemuna, Gornjeg Milanovca, Požarevca.
HELIANT: Kakvi su planovi, kada je rad na registru u pitanju?
Dr Končar: Oni se uglavnom odnose na usavršavanje unošenja podataka u registar i obuhvatanje i drugih bolnica, kao što je Klinički centar Vojvodine, koji nam se pridružuje ove godine.
HELIANT: Kakve su dobrobiti za lekare i pacijente od registra SerbVasc?
Dr Končar: Kao i kod svih drugih registara, i SerbVasc će tek narednih godina pružati podatke ne samo za lekare koji ih unose u taj registar nego i za mnoge druge koji su zainteresovani da unaprede lečenje pacijenata sa vaskularnim oboljenjima.
Već sada imamo zanimljive podatke o pacijentima koji se u Srbiji podvrgnu amputacionim zahvatima, kao i o smrtnosti nakon takvih operacija.
SerbVasc će otkrivati i znatan broj drugih rizičnih grupa, koje možda nisu dovoljno prepoznate u našoj populaciji i čije bi lečenje moglo da se unapredi, da se smanji stopa mortaliteta i komplikacija i da se možda spreče neke bolesti.
Dobrobit za lekare svakako će biti i naučne publikacije koje će proisteći iz ovog registra i koje će doprineti ne samo afirmaciji tog registra već i naše vaskularne hirurgije.
HELIANT: Da li se u našoj zemlji sprovodi skrining program za aneurizmu abdominalne aorte i da li digitalizacija u zdravstvu može da unapredi obuhvat programa?
Dr Končar: Aneurizma abdominalne aorte je važno i veoma često oboljenje kod pacijenata koji imaju vaskularna oboljenja. To je podmukla bolest koja ne daje nikakve simptome, a onda u jednom trenutku dođe do pucanja koje je smrtonosno u skoro 80 odsto slučajeva.
Skrining na aneurizmu abdominalne aorte sprovodi mali broj zemalja i one su zaista smanjile smrtnost od ovog oboljenja i povećale broj otkrivenih slučajeva. Smanjile su broj rupturiranih aneurizmi, koje su najveća komplikacija ovog oboljenja.
Digitalizacija u zdravstvu svakako može da unapredi obuhvat programa i zaista mnogo pomaže. Ona bi olakšala skrining program, a uz pomoć prikupljenih podataka bi svakako taj skrining program mogao i da se vremenom unapređuje.
Mislim da su posebno važni programi koji imaju veze sa informacionim nacionalnim sistemima – koji mogu da povežu nacionalne informacione sisteme, koji povezuju bolnice, koji imaju veze sa registrom umrlih i sa nekim drugim podacima koji mogu da budu od koristi za otkrivanje ili za praćenje ovih bolesnika.
HELIANT: Kako tehnologija može pomoći u prepoznavanju pacijenata pod rizikom od pucanja aneurizme abdominalne aorte?
Dr Končar: Sada se za to sve više koristi veštačka inteligencija. Trenutno se najviše može pomoći prepoznavanjem poznatih faktora rizika, odnosno prepoznavanjem pacijenata pod rizikom.
Druga prednost tehnologije je izvođenje pregleda ultrazvukom, što pomaže da pregled bude brz, automatski, efikasan, precizan, tako da se poveća broj onih koji mogu da se podvrgnu skriningu.
HELIANT: Upravo je otpočeo Vaš mandat predsedavajućeg u Evropskoj asocijaciji za vaskularnu hirurgiju. Koje trendove zapažate na svetskom nivou u korišćenju veštačke inteligencije u vaskularnoj hirurgiji? Da li u Srbiji postoje ovakvi projekti?
Dr Končar: Mi smo trenutno deo jednog evropskog projekta u kome se koristi veštačka inteligencija za oboljenja krvnih sudova na vratu, karotidnih arterija, u kome se pokušava napraviti jedan model koji klasifikuje pacijente na različite nivoe rizika. Za to se koriste velike baze u kojima su podaci o velikom broju pacijenata, gde su zabeleženi ishodi bolesti, komplikacije.
Na taj način se korišćenjem veštačke inteligencije pravi model koji bi mogao da pomogne doktoru da pacijente leči personalizovanom medicinom. Tako bi se prema nivou rizika, mogao odrediti nivo terapije, njen intenzitet, intenzitet praćenja…
Veštačka inteligencija može pomoći i u predviđanju razvoja bolesti. Kada se dijagnostikuje bolest, sada već postoje softveri, koji se razvijaju, još nisu u kliničkoj praksi, ali koji mogu da predvide kojom će se brzinom i na koji način neko oboljenje razvijati.
Što se tiče vaskularne hirurgije, trenutno su u najvećoj meri istraživanja usredsređena na predviđanje i pronalaženje onih pacijenata koji su pod povišenim rizikom od komplikacija.
Pre svega mislim na karotidnu bolest krvnih sudova vrata i na aneurizmu abdominalne aorte. Obe bolesti su slične po svojoj dinamici, dugo su bez simptoma, a onda iznenada postaju simptomatske u tolikoj meri da od nekog naprave invalida, odnosno da nekom odmah oduzmu život.
Da bi se to sprečilo važno je rano otkrivanje i blagovremena operacija. Radi se na tome da se izvrši selekcija pacijenata kod kojih bi ta operacija imala najviše smisla, pošto i operacija predstavlja neki rizik, pa se uz pomoć takve selekcije pacijenti ne bi izlagali riziku pre vremena.
Traga se za formulom individualnosti za svakog pacijenta, kako bismo mogli da predvidimo kada bi takva komplikacija mogla da nastane i da pacijenta operišemo pre toga. Utopijski je u ovom trenutku očekivati da to može biti toliko precizno. Za sada su istraživanja na nivou klasifikacije bolesnika na manje, srednje i visoko rizične.