Autorka: Dr Nevena Veljković
U srcu svake interakcije pacijent–lekar u okviru akademskih kliničkih centara i privatnih ordinacija širom sveta, regulatornih agencija i fondova zdravstvenog osiguranja, među proizvođačima lekova i medicinskih sredstava – stoji zajednički izazov: kako koristiti podatke i primeniti ono što smo naučili u prošlosti da bismo donosili bolje odluke u budućnosti? Uz to ide i pitanje možemo li da treniramo programe veštačke inteligencije kako bi nam pomagali u donošenju odluka u vezi s lečenjem i zbrinjavanjem pacijenta?
Preduslov da se zdravstveni podaci mogu iskoristiti kako bismo dobili odgovor na ova pitanja jeste da oni budu pohranjeni u bazama podataka, a to znači da su procedure u ustanovi digitalizovane i da se podaci unose strukturirano kako bi bili automatski prebrojivi, da bi se mogli ukrštati i povezivati u informacije.
Kompanija Heliant već više od dvadeset godina razvija softverske proizvode za zdravstvo i prisutna je širom tržišta Zapadnog Balkana. Heliant zdravstveni informacioni sistem, po kome kompanija i nosi ime, omogućava da se sve procedure u ustanovi beleže i vode elektronski, da se podaci unose strukturirano gde god je to moguće, i tako za svoje korisnike generiše baze podataka prilagođene obradi i analizama tih podataka, na osnovu kojih se mogu donositi poslovne i kliničke odluke. Godine 2020, Heliant je razvio svoje rešenje za poslovnu inteligenciju u zdravstvu (Fibi), i otvorio odeljenje za istraživanje podataka s namerom da svojim klijentima omogući zaključivanje na osnovu činjenica i pruži podršku naučnim projektima i razvoju AI rešenja.
Slika 1. Zdravstveni podaci u Heliantovom alatu za BI, Fibi
(Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut“, Izveštaj o malignim tumorima u Republici Srbiji 2019)
Trenutno je fokus Heliant tima na opservacionim studijama, moćnom alatu u izgradnji zdravstvenog sistema koji uči i u kome kliničke odluke proističu iz tačnih i ažurnih kliničkih informacija i dokaza. U opservacionim studijama koriste se isključivo podaci pohranjeni u informacione sisteme bolnica i domova zdravlja tokom redovnih i svakodnevnih aktivnosti. Stoga su oni idealno oruđe za praćenje bezbednosti lekova, pravljenje vodiča dobre prakse i softverskih rešenja za podršku odlučivanju. U svetu postoji globalni pokret otvorene nauke OHDSI, čija je misija da se zdravlje poboljša osnaživanjem zajednice za zajedničko stvaranje dokaza koji promovišu bolje zdravstvene odluke i bolju negu. Heliant tim je aktivan član tog pokreta i podržava svoje klijente u uključivanju na ovaj put.
Međutim, put do medicinskih dokaza nije lak jer su zdravstveni sistemi kompleksni i raznoliki, kao i baze zdravstvenih podataka, koje odražavaju različitost lokalnih zajednica, postavki nege i procesa prikupljanja podataka. Postoje i različite vrste dokaza koji bi mogli biti korisni za donošenje odluka. Možemo ih klasifikovati prema analitičkoj metodi koju koriste, da li se efekat procenjuje na nivou populacije ili se predviđanja prave na nivou pacijenta. Međutim, nezavisno od toga kakvi su izvorni podaci i ciljevi analiza, putovanje dodatno komplikuje širina kliničkih, naučnih i tehničkih znanja potrebnih da bi poduhvat bio uspešan. U neophodne kompetencije spada temeljno razumevanje zdravstvene informatike, uključuju i detaljno sagledavanje izvornih podataka iz interakcije pacijenta i pružaoca usluga na mestu zbrinjavanja preko zdravstvenih informacionih sistema do konačnog repozitorijuma, uz uvažavanje pristrasnosti koja može nastati kao deo zdravstvenih politika i podsticaja za ponašanje u vezi s procesima prikupljanja podataka. Istraživanje u nauci o podacima za zdravstvo očigledno je ozbiljan izazov i zahteva saradnju eksperata različitih kompetencija i velikog iskustva.
Slika 2. Rast korisnika Heliant zdravstvenog informacionog sistema u Srbiji. Resursi sa podacima o lečenju se obogaćuju izuzetnom brzinom i pružaju osnov za razvoj inteligentnih rešenja
Na to treba dodati da je, i pored obilja podataka kojima neke ustanove raspolažu, često potrebno agregirati podatke iz više izvora s različitih podneblja da bi se stvorili statistički snažni zaključci koji mogu uticati na zdravstvenu politiku i kliničku praksu. Dakle, saradnja i izvrsnost su polazne determinante svakog uspešnog data science projekta u zdravstvu.
Značajan primer saradnje u opservacionim istraživanjima bilo je Partnerstvo za posmatranje medicinskih ishoda (The Observational Medical Outcomes Partnership, OMOP). OMOP je bio javno-privatno partnerstvo finansirano od konzorcijuma farmaceutskih kompanija koje su sarađivale sa akademskim institucijama i zdravstvenim ustanovama da bi uspostavili istraživački program za unapređenje aktivnog nadzora bezbednosti lekova korišćenjem podatka o zdravstvenoj zaštiti.
Prepoznajući tehničke izazove sprovođenja istraživanja u različitim opservacionim bazama podataka, OMOP tim je dizajnirao zajednički model podataka (Common Data Model, CDM) kojim se standardizuju struktura, sadržaji i semantika podataka. Tokom poslednje decenije, eksperimenti OMOP-a su pokazali da je izvodljivo uspostaviti zajednički model podataka i standardizovane rečnike, koji kada se primene na podatke iz različitih okruženja nege olakšavaju međuinstitucionalnu saradnju i omogućavaju računski efikasnu analitiku, jer jednom napisan kod možemo primeniti na svaku bazu prevedenu u CDM format. OMOP je od samog početka usvojio pristup otvorene nauke, otvarajući sve svoje kodove za analizu, dizajn studija, standarde podataka svim zainteresovanim stranama kako bi promovisao transparentnost i izgradio poverenje.
Iz OMOP-a je stvorena globalna zajednice za opservacione studije OHDSI i novo javno-privatno partnerstvo Evropska mreža zdravstvenih podataka i dokaza (EHDEN). EHDEN je započeo s radom 2019. godine, a danas obuhvata 140 zdravstvenih ustanova i 49 kompanija iz 26 evropskih država. Srbija je u EHDEN mreži zastupljena na visokom nivou, jer su joj se priključili Univerzitetski klinički centar Srbije, Univerzitetski klinički centar Niš, Kliničko-bolnički centar Zvezdara, Dom zdravlja Zemun i kompanija Heliant, jedina kompanija s teritorije Zapadnog Balkana sertifikovana za mapiranje zdravstvenih podataka na OMOP CDM format. Važno je naglasiti da EHDEN mreža veoma vodi računa o zaštiti osetljivih podataka o pacijentima.
Usvojen je federalni princip distribuirane istraživačke infrastrukture, pri kome podaci prevedeni u standardni OMOP CDM format ostaju na serverima ustanove i tek nakon saglasnosti etičkih odbora bivaju uključeni u studije agregirani i anonimizovani. Sada kad je postignuta kritična masa partnera, eksperimenti EHDEN zajednice pokazaće kolika je snaga podataka pohranjenih u zdravstvenim informacionim sistemima, i u bliskoj budućnost pred nama su veliki višegodišnji projekti koje će EU finansirati iz nekoliko fondova.
Slika 3. Srbija i EHDEN mreža partnera
U Srbiji je proces digitalizacije zdravstva započeo pre više decenija, i danas možemo reći da raspolažemo digitalnim resursom o zdravlju izuzetne vrednosti, koji se eksponencijalno obogaćuje sudeći po broju zdravstvenih radnika koji koriste digitalna rešenja (vidi sliku). Na slici je prikazan rast broja korisnika Heliant zdravstvenog informacionog sistema, koji je dominantan u državnom zdravstvenom sektoru, dok ga u privatnom sektoru koriste svi veliki lanci i brojne poliklinike i ordinacije. Ovako bogati izvori podataka, koji sadrže stotine hiljada pacijenata s milionima kliničkih opservacija tokom godina longitudinalnog praćenja, odlična su osnova da ustanove iz Srbije počnu da koriste podatke radi unapređenja lečenja i stvaranja novih proizvoda zasnovanih na algoritmima veštačke inteligencije.
* Autorka je menadžerka za nauku u kompaniji Heliant i naučna savetnica u Institutu za nuklearne nauke Vinča, Univerziteta u Beogradu, institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Tim Heliant od 2020. godine razvija usluge vezane za zdravstvene podatke i aktivan je član zajednice Observational Health Data Sciences and Informatics, OHDSI.